Komparacija sa drugim metodama 

 

Proizvodnja medicinske opreme za jednokratnu upotrebu drastično je nametnula pitanje ekonomičnosti sterilizacije. Cena proizvodnje jeftinih, plastičnih predmeta je daleko niža od cene rada na čišćenju i na resterilizaciji predmeta za višetruko korišćenje. Jednokratna upotreba je donela višestruke prednosti: eliminiše se rizik, unakrsne infekcije, uvedena je proizvodnja raznih kompleta koji se onda nemoraju sterilisati na licu mesta.

 

Danas su u upotrebi sledeći procesi sterilizacije: suvo zagrevanje, zagrevanje u autoklavu, provođenje vodene pare, ključala voda, etilen oksid, tečne hemikalije i radijaciona sterilizacija

 

Gama zračenje se odlikuje jednostavnošću i efikasnošću. Svi ostali procesi zahtevaju stalnu kontrolu više parametara i njihova efikasnost zavisi od povišene temperature, vlažnosti, količine agensa za sterilizaciju i njegove ravnomerne distribucije kroz celu masu koja se steriliše.   

 

Zagrevanje u autoklavu. Predstavlja izlaganje zasićenoj vodenoj pari iznad 100  C. Ipak na toj temperaturi mnogi plastični proizvodi se deformišu- PVC je posebno osetljiv. Postoji i drugi problem: Ako se predmeti sterilišu u plastičnim kesama, ili u kontejnerima tankih zidova, treba biti pažljiv zbog unutrašnjeg pritiska koji nastaje pri hlađenju. Ako se ne vodi računa o izboru materijala, može da dođe do cepanja ambalaže. 

 

Etilen Oksid. Moćno sredstvo za sterilizaciju, ali upotreba ovog i srodnih agenasa (propilen oksid) traže višestruku kontrolu parametara. Predmeti od plastičnih materijala dobro podnose etilen oksid ali se mora kontrolisati da li je sav gas uklonjen. Materijal pakovanja mora biti adekvatan, da omogući dovoljan kontakt gasa sa predmetima za sterilizaciju a da posle završene sterilizacije obezbedi njenu trajnost i ne dozvoli ponovnu kontaminaciju.

 

Etilen Oksid VS. Gama zračenje


Etilen oksid je gas koji se koristi za sterilizaciju objekata osetljivih na temperature veće od 60°C kao što je plastika, optika i elektronika. Veoma je zapaljiv i potrebno je više vremena za sterilizaciju od bilo koje druge metode koja koristi visoku temperaturu. Ovaj proces takođe zahteva određeni vremenski period  post sterilizacijskog ‘provetravanja’, gde se strujanjem vazduha otklanjanju toksični ostaci gasa.


Sterilizacija EO gasom se bazira na overkill metodi. Ovaj proces sterilizacije se zasniva na ubijanju približno milion spora najotpornijih mikroorganizama (MRO), Bacillus atrophaeus, i to već u prvoj polovini ciklusa. Iz ovog razloga ova metoda nije adekvatna za tretiranje prehrambrenih proizvoda. Sterilizacija radijacionim tehnologijama se zasniva na prvobitnom utvrđivanju broju bakterija po površini proizvoda pre sterilizacije i primena adekvatne minimalne doze zračenja. 


Sterilizacija EO se ne može vršiti kod svih materijala. On se može koristiti da se sterilišu metalne  i staklene površine, ali ne prodire kroz ove materijale. Takođe, ovom metodom se ne mogu sterilisati tečnosti kao i neki lubrikanti. Uređaji komplikovanijeg dizajna ili matiranih površina se moraju duže izlagati gasu. Proizvodi koji se tretiraju na ovaj način moraju u potpunosti da budu otvoreni, kako bi gas mogao da deluje na celu površinu proizvoda. Jedan od primera je trodelni špric sa gumicom, gde mikroorganizmi mogu da se zadrže unutar gumice.


Proizvodi koji su od materijala kao što je acetal, polipropilen ili teflon se ne mogu tretirati radijacionim tehnologijama. Serilizacija gama zračenjem prouzrokuje promenu boje stakla što može predstavljati vizuelni problem ali nikako ne utiče na promenu strukture proizvoda. Uređaji koji sadrže elektroniku mogu da budu oštećeni. Zračenje prolazi u potpunosti kroz materijal, i ne postoji problem pri zračenju tečnosti i metala. Ovom metodom se tretiraju kozmetički, farmaceutski i prehrambeni proizvodi što nije moguće etilen oksidom. 



 

o

  • Wikipedia-icon
  • Google+ Social Icon
  • YouTube Social  Icon
  • Facebook Social Icon